"EVROPSKA UNIJA I NJENE ČLANICE NISU BILE SPREMNE ZA OVAKAV EKONOMSKI UDAR" Svet na ivici krize - Bliski istok ponovo u plamenu: Moguće je privremeno smirivanje
Dodajte Kurir u vaš Google izborTenzije na Bliskom istoku između Izraela i Irana ulaze u novu fazu, uz upozorenja da bi sukob mogao imati šire globalne posledice, posebno po energetska tržišta i stabilnost Evrope.
Da li svet ulazi u period dugotrajne nestabilnosti, ko zapravo kontroliše energetske tokove i koliko bi novi globalni sukobi mogli da promene ekonomsku i političku mapu sveta, za "Redakciju", govorili su Biljana Šahrimanjan Obradović, Centar za stratešku analizu, Miljan Jovičević, ekonomista i Aleksandar Đuričić, advokat i politikolog.
- Boravila sam u Republici Jermeniji na samitu Evropske političke zajednice i imala priliku da iz prve ruke čujem izjave svetskih zvaničnika, uključujući i generalnog sekretara NATO-aMarka Rutea. On je za međunarodne medije istakao da je svestan nezadovoljstva Evrope odlukama koje donose Sjedinjene Američke Države. Tokom samita često se govorilo o Ormuskom moreuzu i bezbednosti plovidbenih pravaca, uz ocenu da aktuelne tenzije ne utiču samo na zemlje u sukobu, već i na celu Evropu, zbog čega je naglašena potreba za jačanjem i diversifikacijom lanaca snabdevanja - rekla je Obradović.
Suprotstavljene procene situacije
Dodala je da je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila da Evropa mora obezbediti stabilne kanale snabdevanja i da ne sme da zavisi od sukoba velikih sila.
- Istovremeno, pojavljuju se različite i ponekad kontradiktorne izjave iz Sjedinjenih Američkih Država, što dodatno podstiče nedoumice u međunarodnoj javnosti. Dok jedni tvrde da Iran i dalje ima značajne vojne kapacitete, drugi navode da su oni delimično neutralisani, što otvara pitanje stvarne slike na terenu.
Jovičević upozorava na globalne ekonomske poremećaje koji se ogledaju kroz nestašice i pritisak na zalihe, uz mogućnost kratkoročnog smirivanja, ali uz i dalje neizvesne dugoročne posledice.
- Došlo je do ozbiljnog ekonomskog raskola na globalnom nivou, što se vidi kroz brojke i praktične pokazatelje. Beleže se značajne nestašice, koje se iz dana u dan produbljuju, a zalihe se troše brže nego što su ranije procene velikih sila predviđale. U narednom periodu moguće je delimično smirivanje situacije i promena narativa u narednih 10 do 15 dana, što bi moglo doneti određene ekonomske efekte.
- Poseban izazov predstavlja i činjenica da Evropska unija i njene članice nisu bile u potpunosti spremne za ovakav ekonomski udar, što je dovelo do različitih reakcija i neslaganja u pristupima. U tom kontekstu otvara se prostor za jačanje ekonomskog suvereniteta pojedinačnih država, kroz oslanjanje na strateške grane privrede i razvoj malih i srednjih preduzeća kao nove osnove ekonomskog modela.
Globalni ekonomski pritisci i neizvesnost
- Mislim da je, prvenstveno, Donald Tramp neko kome taj stil političkog nastupa odgovara i to je deo njegove prepoznatljive strategije, gde često nastupa u dominantnom i pobedničkom tonu. Kada je reč o konfliktu unutar američke administracije, poruke su, svakako, mešovite i dolaze iz više pravaca. Imamo, pre svega, politički i vojni deo administracije, i iako oba segmenta žele kraj sukoba, taj kraj mora da bude u skladu sa američkom spoljnom politikom i američkim interesima - kaže Đuričić.
- U slučaju nastavka konflikta, vidi se težnja da se izbegne angažovanje kopnenih snaga u Iranu, dok se trenutno stanje u određenoj meri prihvata kao funkcionalno. Strategija se zasniva na pritisku, odnosno maksimalnom pritisku, uz moguće ograničene i kontrolisane udare manjeg intenziteta, sa ciljem da se situacija zadrži pod kontrolom i eventualno dovede do nekog oblika mira - za "Redakciju", zaključio je Đuričić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs